Земун

Земун је стајао на хабзбуршкој страни дунавске границе док је Београд стајао на османској, и растао је као засебан град, са средњоевропском градњом, друкчијим распоредом улица и сопственим карактером, који је задржао иако је у двадесетом веку припојен граду. Брдо Гардош изнад старог језгра носи миленијумску кулу подигнуту 1896. године, а успон до ње кроз стрме сокаке ниских кућа шетња је коју сви пређу, са погледом на реку и град са врха. Испод, кеј уз Дунав је пун рибљих ресторана и сплавова, а стара пијаца и даље ради. Осећај је осетно друкчији од средишта Београда, што је и разлог да се дође.

Историја

Људи овде живе од неолита, а келтски Скордисци основали су Таурунум у III веку пре нове ере. Град је 1717. године прешао у руке Хабзбурговаца, напредовао као погранични град на важној раскрсници путева и 1934. године припојен је Београду.

Извор: Википедија на енглеском, „Zemun“

Најзанимљивије

• Кула на Гардошу - видиковац из 1896. године на брду изнад старог града.
• Ниске хабзбуршке улице - приземне куће и средњоевропска прочеља.
• Дунавски кеј - рибљи ресторани и сплавови уз воду.
• Стара пијаца - радни трг у средишту.

Када ићи

Април-октобар, поготово у рано вече, када се кеј напуни. Залазак сунца са Гардоша је класичан тренутак. Зими је мирно, а сплавови углавном не раде.

Добро је знати

Успон до куле је стрм, по неравној калдрми. Ресторани на кеју окренути су посетиоцима и цене су томе примерене, а квалитет се веома разликује. Крај је обична стамбена четврт, а не сачувано старо језгро, па је одржавање неуједначено. Долазак из средишта Београда траје пола сата аутобусом.

У близини

Средиште Београда је на југоистоку; Дунав протиче поред кеја.