Вршац

Вршац лежи у подножју Вршачких планина, које се нагло дижу до 641 метра из банатске равнице и на гребену изнад града носе кулу из петнаестог века, до које воде пут и пешачка стаза и са које се преко винограда види у Румунију. Град испод има барокно и класицистичко средиште, велику православну саборну цркву, румунску православну цркву која говори о мешовитом становништву и Владичански двор. Вино је домаћи посао: виногради око Вршца међу највећим су непрекинутим засадима у крају, а град има одавно устаљену винарију и јесењу бербену свечаност. Музеј Стерије заузима родну кућу драмског писца Јована Стерије Поповића. То је пријатан град без журбе, до кога стиже мало страних посетилаца.

Историја

Више од 5.000 палеолитских кремених алатки пронађених на падинама Вршачких планина најстарији су трагови људи у Банату, а област је од 102. до 271. године нове ере припадала Римском царству. Српски историчари датују средњовековни град у 1425. годину, а његово име први пут се појављује 1427. године.

Извор: Википедија на енглеском, „Vršac“

Шта се тамо налази

• Кула на брду - средњовековни донжон изнад града.
• Виноградска равница - велики непрекинути засади око планине.
• Барокно средиште - цркве, Владичански двор и стари тргови.
• Јесења свечаност - прослава бербе грожђа у септембру.

Када ићи

Април-октобар; септембар због бербене свечаности и саме бербе. Планина је пријатна за шетњу у пролеће и јесен. Лето је у равници вруће.

Пре поласка

Кула је рушевина, а успон је на сунцу стрм. Музеји имају ограничено радно време и понедељком су затворени. Дегустацију вина треба уговорити, а не свратити ненајављено. Град је ван свечаних викенда тих готово до успаваности.

У близини

Делиблатска пешчара је на југозападу; румунска граница је на истоку.