Кикинда

Оно чиме се Кикинда истиче птичје је и мало вероватно: сваке зиме по неколико стотина утина долети из околних поља да преноћи у четинарима на главном тргу и у улицама града, што је једно од највећих окупљања ове врсте икада забележених, и седе на видику, свега неколико метара изнад пролазника у куповини. Пребројавања су ишла у више стотина, а град је око тога изградио скроман идентитет, са фестивалом и информативним таблама. Друга кикиндска традиција је Тера, скулпторски симпозијум који траје од 1982. године, на коме уметници од домаће глине праве велике фигуре печене у пећима градске циглане, а резултати се чувају у сталној поставци. Скелет мамута нађен у близини, надимком Кика, налази се у градском музеју.

Историја

У близини су постојала два средњовековна насеља, Галад, који је у IX веку подигао словенски кнез Глад, и Холош. Данашњи град насељен је 1751-1752. године, царица Марија Терезија учинила га је 12. новембра 1774. седиштем привилегованог Великокикиндског дистрикта, 1893. постао је град, а 1996. године на његовом ободу ископан је мамут Кика, стар пола милиона година.

Извор: Википедија на енглеском, „Kikinda“

Најзанимљивије

• Сове на преноћишту - неколико стотина утина у четинарима градског средишта.
• Збирка Тере - велике скулптуре од печене глине са симпозијума.
• Мамут Кика - скелет у градском музеју.
• Банатско градско језгро - ниске улице и тргови из деветнаестог века.

Када ићи

Новембар-март због сова, а највише их је у најхладнијим недељама; у пролеће се разилазе. Збирка Тере и музеј раде целе године. Фестивал сова је обично у касну јесен.

Пре поласка

Број сова се разликује од зиме до зиме и благе године доносе далеко мање птица. Птице спавају и не сме их узнемиравати ни бука ни блиц; гвалице и измет под дрвећем део су доживљаја. Град је иначе обичан и садржаја је мало. Зима је овде хладна и сива.

У близини

Зрењанин је на југу; Царска бара је на југозападу.