Сомбор

Сомбор је у Србији познат као најзеленији град у земљи, кроз деветнаести век засађен америчким јасеном док није добио десетине хиљада уличних стабала, па је средиште мрежа ниских барокних и класицистичких прочеља под непрекидним крошњама. Жупанија чува Битку код Сенте, слику Франца Ајзенхута дугу око седам метара, једну од највећих у крају, изложену у скупштинској сали. Око средишта су палата Кронић, галерија домаћег сликара Милана Коњовића и низ мирних тргова. Град је изнедрио особен домаћи тип куће са унутрашњим двориштем у које се улази кроз капију. Град се не жури, ретко се посећује и пријатан је за неколико сати шетње.

Историја

Град се први пут помиње 1340. године; под Османлијама звао се Сонбор, а Евлија Челебија описао га је 1665. са 200 дућана и 14 џамија. Прва православна школа отворена је 1717, слободан краљевски град постао је 1749, а од 1786. био је седиште Бачко-бодрошке жупаније.

Извор: Википедија на енглеском, „Sombor“

Најзанимљивије

• Крошње над улицама - улице у хладу десетина хиљада засађених јасенова.
• Ајзенхутова слика - платно битке од седам метара у Жупанији.
• Барокна прочеља - ниске украшене зграде око средишњих тргова.
• Коњовићева галерија - сабрано дело домаћег сликара.

Када ићи

Април-октобар, а крошње су најлепше од маја. Јесења боја у улицама је лепа. Жупанија и музеји раде у канцеларијско време и викендом су делом затворени, па се радним даном види више.

Пре поласка

Великих знаменитости је мало и привлачност је у атмосфери; пола дана је довољно. Улазак у скупштинску салу са сликом зависи од тога да ли је зграда отворена, што није загарантовано. Музеји имају ограничено радно време. Град је далеко од Београда, а превоз је спор.

У близини

Суботица је на североистоку; Дунав и Апатин су на западу.