Ковачица

Ковачицу су Словаци населили у осамнаестом веку и она је и данас словачко село, са језиком, евангеличком црквом и ношњом који су у употреби, а од тридесетих година двадесетог века дала је изузетно велик број наивних сликара: ратаре и домаћице који су сеоски живот, жетве, свадбе и зимске призоре сликали равном јаком бојом, а чија дела данас висе у збиркама у иностранству. Галерија наивне уметности чува главну збирку, а неколико сликара држи атељее у својим кућама, који се могу обићи по договору, што је бољи доживљај, јер се тада среће и сам уметник. Та традиција је на државном нивоу призната као нематеријално наслеђе. Село унаоколо је обичан Банат, раван и пољопривредан, а несклад са сликама део је занимљивости.

Историја

Записи помињу мала насеља овде 1458. године, српски војници населили су село 1751-1752, а први Словаци дошли су из Ечке и Арадца 1783, а за њима и други 1801. године. Словачка евангеличка црква саграђена је 1824-1828, а њен олтар осликао је 1838-1839. Константин Данил.

Извор: Википедија на енглеском, „Kovačica“

Најзанимљивије

• Галерија наивне уметности - главна збирка ковачичке школе.
• Кућни атељеи - сликари који раде у сопственим домовима.
• Словачки сеоски живот - језик, црква и обичаји још у свакодневној употреби.
• Равна банатска поља - предео који слике приказују.

Када ићи

Април-октобар због села и околине. Галерија ради целе године, са краћим зимским радним временом. Обилазак атељеа треба уговорити унапред, најчешће преко галерије.

Пре поласка

Галерија је мала и посета траје мање од сата. Обилазак атељеа тражи позив унапред, а на крају се нуди прилика да се нешто и купи, што је поштено. Енглески је ограничен. Само село има мало других садржаја и смештаја готово да нема.

У близини

Панчево је на југозападу; Београд је иза њега.