Стара планина

Стара планина, прави балкански венац, пружа се уз бугарску границу преко сто километара на српској страни, дижући се до Миџора на 2169 метара, и најпразније је велико планинско подручје у земљи: широки травнати гребени изнад шумске границе, букова шума испод и села у долинама која су изгубила већину људи. Бабин зуб, стена изгризена временом близу гребена, даје венцу његов најфотографисанији облик, а поред ње је мали ски-центар. Водопади су друга привлачност, са више десетина у бочним долинама око Топлог Дола и Темске, међу њима Тупавица, Пиљски и Бигар код Стањинца. Пешачење гребеном до Миџора класичан је правац, изложен и зависан од времена.

Историја

У антици и средњем веку планински венац звао се Хемус, по трачкој речи за планински гребен, а словенски назив Стара планина први је забележио почетком XVI века Антун Вранчић. Сматра се да венац почиње врхом Врашка чука на граници Србије и Бугарске и протеже се око 560 километара.

Извор: Википедија на енглеском, „Balkan Mountains“

Шта се тамо налази

• Бабин зуб - изгризена стена на гребену, са ски-центром испод.
• Миџор - успон до највишег врха на пограничном гребену.
• Водопади бочних долина - Тупавица, Пиљски и Бигар међу многима.
• Високи пашњак - отворени травнати гребени изнад букове шуме.

Када ићи

Јун-септембар због пешачења, а јул због пољског цвећа на пашњацима. Водопади су најјачи у пролеће. Децембар-март због малог ски-центра. Време на гребену је оштро и променљиво у сваком месецу.

Практичне напомене

Стазе су слабо обележене, а гребен је изложен и без заклона; магла и олује се дижу брзо. Села готово да немају садржаја, а смештаја је мало ван ски-центра. Путеви су лоши, а до неких водопада треба дуго пешачити. У шуми живе медведи.

У близини

Гостуша и Пирот су на југу; Књажевац је на северозападу.