Вратњанске капије

Вратњанска клисура чува три природна моста које је река пробила кроз кречњак, зване Мала, Велика и Сува капија: Мала капија висока је око тридесет четири и широка двадесет два метра, Велика је пролаз дуг око четрдесет пет метара, а све три су од 1957. године заштићене као споменик природе. Стаза води уз клисуру од манастира Вратна, мале задужбине са средњовековним коренима, и до прва два лука стиже за двадесетак минута, а до трећег, скоро три километра даље уз клисуру, тежим путем; сувом је зову јер лети река понире одмах изнад ње. Клисура је уска и пошумљена, па се капије појаве изненада, а не виде се издалека. Крај је део крашке источне Србије и прима мало посетилаца, делом зато што је цела област забачена и ретко насељена.

Позадина

Вратњанске капије, или Прерасти Вратне, три су природна камена моста на планини Мироч у општини Бор, у источној Србији. Два стоје близу средњовековног манастира Вратна, који је у XIV веку основао монах Никодим Тисмански, а трећи лежи готово 3 километра даље уз клисуру реке Вратне. Мала прераст, око 200 метара узводно од манастира, има отвор широк 22 метра и висок 34 метра, а Велика прераст, око 100 метара даље, дуга је 45 метара. Прве две су остаци старог пећинског тунела кроз који је текла река, док је трећу обликовала река која се ту обрушава, а која лети понире 50 метара узводно од ње. Такве капије су ретке; ове су 1957. године проглашене геоморфолошким спомеником природе.

Извор: Википедија на енглеском, „Vratna Gates“

На шта обратити пажњу

• Велика капија - пролаз дуг четрдесет пет метара над реком, познат по акустици.
• Мала капија - први лук до кога се стиже од манастира, највиши, око тридесет четири метра.
• Сува капија - лук далеко уз клисуру, лети без воде.
• Пошумљена клисура - уска кречњачка долина и река.

Када ићи

Април-октобар; пролеће доноси високу воду у клисури, а јесен боју. Стазе су после кише клизаве. Зими је прилаз могућ, али и пут и стазе умеју да буду залеђени.

Добро је знати

Стаза иза прва два лука је неуређена и тражи пузање преко стена. Садржаја је мало, са малим рестораном крај манастира. Крај је забачен, са слабим јавним превозом. Обележавања је мало и углавном је на српском.

У близини

Неготин је на југоистоку; рајачке пивнице су у истом крају.