Обедска бара

Обедска бара налази се у југоисточном Срему између Купинова, Обрежа, Грабоваца и Саве, око 40 километара западно од Београда, или 30 према другом извору: то је напуштено корито Саве, чији главни ток сада тече јужније. Још пре 6000 година овде је протицала претеча Саве, пре 4500 година њен споредни ток, а пре 2000 година формирала се мртваја од које је настала данашња мочвара; њено мочварно корито зове се „Потковица“, а виши терен са удубљењима и старом храстовом шумом „Копито“. Са Савом је повезана само током високих водостаја каналом Ревеница, при ниском водостају вода отиче каналом Вок, а бара се напаја подземним водама и сливањем воде са лесне заравни. У више од 30 водених, мочварних, шумских и ливадских заједница живи 220 врста птица, од тога 91 гнездарица, као што су чапља кашикара, мала бела чапља, црна и бела рода, патка црнка и орао белорепан, укупно око 58.000 парова, уз 50 врста сисара, 500 врста биљака, 180 врста гљива и 50 врста маховина; међу ретким биљкама су бели и жути локвањ и алдрованда, а једно стабло црне тополе заштићено је као споменик природе. Аустроугарски двор прогласио је ово подручје царским ловиштем 1874. године; 1919. постаје краљевско ловиште, 1951. заштићени резерват, а 1993. специјални резерват природе, на Рамсарском списку је од 1977, а међу подручјима од изузетног значаја за птице Европе од 1989. године.

Позадина

Обедска бара је велико подручје мочварне шуме и резерват природе дуж Саве у јужном Срему, око 40 километара западно од Београда. Мртваја настала од старих меандара реке, лежи између села Обреж и Купиново; њено мочварно корито у облику потковице зове се „Потковица“, а виши терен са храстовом шумом „Копито“. У више од 30 водених, мочварних, шумских и ливадских заједница живи 220 врста птица, 50 врста сисара и око 500 врста биљака. Хабзбуршка царевина заштитила ју је 1874. године као ловиште владарске породице, па је једно од најстаријих заштићених природних подручја на свету, а од 1977. године је на списку Рамсарске конвенције.

Извор: Википедија на енглеском, „Obedska bara“

На шта обратити пажњу

• Птице - 220 забележених врста, међу њима кашикаре, црне роде и орлови белорепани.
• Мртваја - потковица плитке воде и трске.
• Копито - виши терен са удубљењима и старом храстовом шумом поред Потковице.
• Заштићена црна топола - једно стабло уписано као споменик природе.

Када ићи

Април-јун и септембар-октобар; у сушним годинама и при крају лета већина окана и бара пресуши.

Практичне напомене

Бара је са Савом повезана само током високих водостаја, каналом Ревеница, а при ниском водостају вода отиче каналом Вок, па у сушним годинама и при крају лета већина окана и бара пресуши.

У близини

Београд је око 47 км источно-североисточно, а Пећинци око 22 км северно-североисточно, ваздушном линијом.