Национални парк Копаоник

Копаоник се диже до Панчићевог врха на 2017 метара и носи широку отворену висораван на темену, што је оно због чега функционише као скијалиште: одмаралиште на око 1700 метара има највећи систем жичара у Србији, са стазама на питомом до умереном терену, а сезона обично траје од децембра у април, уз вештачки снег. Планина се вековима копала, одакле јој и име, а носи знатну флору са неколико ендемских врста, међу њима и Панчићеву руницу, названу по ботаничару који је овај крај пописао. Лето доноси пешачење, брдски бицикл и жичару која ради због видика. Изградња у одмаралишту је обимна и углавном нерегулисана, што је, с обзиром на статус националног парка, жива расправа о заштити.

Историја

Римљани су овде ископали прве праве руднике, а до XIV века Копаоник је био главна рударска област Србије; цар Душан посетио је Сребрну планину у августу 1336. године, а Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића из 1412. набраја њено злато, сребро, гвожђе, бакар, олово и цинк. Ботаничар Јосиф Панчић први га је истражио 1851. године, највиши врх преименован је у његову част у Панчићев врх 1951, а централна висораван постала је национални парк 1981. године.

Извор: Википедија на енглеском, „Kopaonik“

На шта обратити пажњу

• Скијалиште - највећа мрежа жичара и стаза у земљи.
• Висораван на темену - отворен терен око Панчићевог врха.
• Ендемска флора - врсте које расту на овом масиву и на мало где још.
• Стари рудни радови - трагови вековног копања по падинама.

Када ићи

Децембар-март због скијања, са најбољим снегом у јануару и фебруару. Јун-септембар због пешачења и цвећа. Прелазни месеци су мирни и много садржаја је затворено.

Практичне напомене

Изградња у одмаралишту је била снажна и добар део ње је ружан; несклад са статусом националног парка је оштар. Зимски викенди и празници су изразито гужвовити, са дугим редовима на жичарама. Поузданост снега је постала променљива. Летњих садржаја је мало у поређењу са зимским.

У близини

Студеница је на северозападу; Нови Пазар је на југозападу.