Сопоћани и Стари Рас
Манастир из тринаестог века чије фреске неки стручњаци сматрају најлепшим у српској средњовековној уметности.
Илустрација направљена вештачком интелигенцијом
UNESCO - Светска баштина
Сопоћане је око 1260. године подигао српски краљ Урош I, а фреске осликане у његовој цркви између 1263. и 1268. неки стручњаци за српску средњовековну уметност сматрају најлепшим из тог доба. Успење Богородице на западном зиду је прослављена композиција. Манастир је два века преживео спаљен и без крова, што стање сликарства чини изузетним. Део је уписа у светску баштину заједно са Старим Расом, порушеном средњовековном престоницом надомак, и Петровом црквом, малом грађевином из деветог века, међу најстаријима у земљи.
Историја
Остаци утврђења и раних цркава од IV до VI века одговарају казивању историчара Прокопија да је римски кастел Арса у Дарданији поново утврђен под Јустинијаном I; земљотрес око 518. године нанео је велику штету, а оба градинска утврђења, Градина-Постење и Градина-Пазариште, напуштена су почетком VII века, када су Авари пустошили, а Словени се насељавали. Око 880. године Рас је лежао на граници између Србије и Бугарске, а новија истраживања сматрају да је у IX и X веку био бугарска погранична област, све док га Василије II није 1016-1018. вратио Византији. Тврђава се први пут помиње око 1127, а град 1200. године, повеља из 1186. први пут по њему назива српску државу Рашком, а Рас је постао једна од првих и главних престоница средњовековне Србије; трг испод њега касније је изнедрио Нови Пазар.
Извор: Википедија на енглеском, „Stari Ras“
Најзанимљивије
- Фреска Успења - композиција на западном зиду, ремек-дело манастира.
- Унутрашњост цркве - сликарство тринаестог века по зидовима и сводовима.
- Петрова црква - црква из деветог века на падини ван Новог Пазара.
- Ђурђеви ступови - манастир из дванаестог века на брду изнад града.
Када ићи
Мај-октобар због најлакшег пута. Богослужења и манастирски ред обликују време посете, а правила одевања важе. Фотографисање унутра је по правилу ограничено, а осветљење је намерно слабо.
Добро је знати
Ово је живи манастир, па се тишина, пристојно одевање и поштовање богослужења очекују, а не бирају. Унутрашње осветљење је слабо, а фотографисање по правилу забрањено, што нервира оне који су дошли због фресака. Јавног превоза до места готово да нема; такси из Новог Пазара је практично решење.
У близини
Османска стара чаршија Новог Пазара је 15 км на истоку; манастир Студеница је на северу.
Радно време, цене улазница и сезонска затварања се мењају - пре пута провери код извора: званични сајт.
