Манастир Прохор Пчињски

Прохор Пчињски је међу најстаријим монашким задужбинама у крају, по предању из једанаестог века, а приписује се византијском цару Роману IV Диогену, у испуњењу пророчанства пустињака Прохора. Од тог доба је надземно сачувано мало; склоп какав данас стоји углавном је из деветнаестог века, велики опасани комплекс конака око цркве која и сама садржи старије ткиво и фреске из више раздобља, међу њима и живопис из обнове краља Милутина почетком четрнаестог века. Долина је зелена и затворена, са Пчињом испод и пошумљеним брдима унаоколо, а манастир држи гостинске собе, што га чини једном од приступачнијих задужбина за оне који желе да преноће. Овде живи братство.

Историја

Према предању, цар Роман IV основао је манастир 1067-1071. у част Светог Прохора Пчињског, који му је прорекао да ће постати цар, а краљ Милутин обновио га је почетком XIV века, када су насликане фреске. Краљ Петар I платио је 1913. године нову коначку зграду, а манастир је 1979. проглашен спомеником културе од изузетног значаја.

Извор: Википедија на енглеском, „Prohor Pčinjski Monastery“

На шта обратити пажњу

• Опасани комплекс - конаци и дворишта око цркве.
• Наслојене фреске - сликарство неколико векова у унутрашњости цркве.
• Долина Пчиње - зелен пошумљен крај који затвара манастир.
• Манастирске гостинске собе - смештај који се нуди посетиоцима.

Када ићи

Април-октобар због долине; манастир је отворен целе године. Празници доносе гужву. Богослужења имају предност и од посетилаца се очекује да им се склоне с пута.

Добро је знати

Највећи део онога што стоји је из деветнаестог века, а не средњовекован, упркос години оснивања. Правила одевања се спроводе, а фотографисање унутра је по правилу забрањено. Место је забачено, близу границе, са слабим јавним превозом. Тумачења су сведена на најмању меру.

У близини

Врање је на североистоку; Власинско језеро је на северу.