Опленац

Црква светог Ђорђа на брду Опленцу подигнута је између 1910. и 1912. године као маузолеј династије Карађорђевић, у белом мермеру, у српско-византијском духу, а њена унутрашњост је оно због чега се долази: свака површина покривена је мозаиком, којег има око 3.500 квадратних метара у 40 милиона стаклених коцкица и који пресликава фреске из 60 средњовековних српских цркава и манастира, тако да грађевина служи као зборник средњовековног сликарства земље сабран на једном месту. У крипти су династички гробови. Око цркве су кућа краља Петра, музеј и виногради које је породица засадила и који и данас дају вино. Топола испод чува Карађорђев утврђени комплекс с почетка деветнаестог века. Брдо је кратак излет из Београда и један од посећенијих споменика у средњој Србији.

Историја

Карађорђе је населио овај крај и засадио винограде, а краљ Петар I, који је ступио на престо 1903. године, изабрао је за своју цркву Светог Ђорђа врх Малог Опленца, на 337 метара надморске висине. Камен темељац положен је 1907. године, градња је почела 1. маја 1910. по пројекту Косте Ј. Јовановића, а пошто је краљ умро 16. августа 1921, довршио ју је Александар I; њених 3.500 квадратних метара мозаика копира фреске из 60 српских средњовековних цркава и манастира.

Извор: Википедија на енглеском, „Oplenac“

Најзанимљивије

• Мозаична унутрашњост - копије фресака из шездесет средњовековних цркава и манастира.
• Династичка крипта - гробови Карађорђевића испод цркве.
• Кућа краља Петра - здање и музеј у порти.
• Виногради - краљевски засади који се и данас обрађују испод брда.

Када ићи

Април-октобар због порте и винограда; септембар због бербе. Црква је отворена целе године. Викендом долазе аутобуске групе и у крипти се ствара гужва.

Пре поласка

Мозаици су копије, рађене у двадесетом веку, а не средњовековни изворници, чега неки посетиоци нису свесни. Склоп је разуђен, а заједничка улазница покрива више зграда, па треба оставити времена. Фотографисање у цркви је ограничено.

У близини

Аранђеловац је на западу; Београд је на северу.