Манастир Милешева

Милешеву је око 1235. године подигао краљ Владислав као своју гробну цркву, а она чува фреску знану као Бели анђео: анђела на празном гробу, осликаног на дубоко плавој подлози, како показује на место где је Христос лежао, у изразу који више дугује античким узорима него потоњој византијској навици. Умножава се свуда по Србији и била је, што се радо помиње, међу првим сликама пренетим сателитом из Европе у Америку. Црква је једно време чувала и мошти светог Саве. Велики део грађевине је кроз векове оштећиван и обнављан, а фреске су страдале, при чему је потоње пресликавање у рестаурацији скинуто да би се открио слој из тринаестог века испод. У манастиру живи братство.

Историја

Краљ Владислав основао је манастир између 1234. и 1236. године, а 1236. донео је овамо из Трнова мошти свог стрица светог Саве, које су ту остале до 1594. године. Путници попут Корнелиса де Шепера бележили су своје посете, манастир је добијао дарове од Ивана IV и од влашких и молдавских владара, а 1979. године проглашен је спомеником културе од изузетног значаја.

Извор: Википедија на енглеском, „Mileševa Monastery“

Шта се тамо налази

• Бели анђео - фреска из тринаестог века на својој плавој подлози.
• Рано сликарство - откривен изворни слој испод потоњег пресликавања.
• Гробна црква - задужбина и гроб краља Владислава.
• Окружење долине - манастир под пошумљеним падинама, крај Лима.

Када ићи

Април-октобар због лакшег пута; манастир је отворен целе године. Радним данима су јутра најмирнија. Празници доводе ходочаснике у већем броју.

Добро је знати

Фотографисање унутра је по правилу забрањено, што изненађује оне који долазе управо због фреске. Унутрашњост је тамна и сликарство тражи време да се прочита. Правила одевања важе. Пријепоље је обичан град и садржаја је мало.

У близини

Пријепоље је на западу; Златибор је на северу.