Манасија и Раваница

Крајем четрнаестог и почетком петнаестог века српски владари подигли су низ манастира у ономе што се зове моравским стилом, са црквама у појасевима камена и опеке и густом клесаном орнаментиком око прозора, а пошто су времена била опасна, опасали су их озбиљним утврђењем. Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића, најупечатљивија је: црква стоји унутар бедема са једанаест кула, у који се улази кроз капију, тако да утисак буде да град садржи цркву. Њене фреске, које је осликала најбоља радионица тог доба, међу највишим су дометима средњовековне српске уметности, упркос тешким губицима. Раваница, нешто јужније, старија је и има исти спој бедема и сликарства, са необично складном црквом под својим утврђењем.

Шта се тамо налази

• Манасијини бедеми и куле - утврђење са једанаест кула око цркве.
• Манасијине фреске - сачувано сликарство моравске школе на врхунцу.
• Раваница - старији утврђени манастир са својом клесаном црквом.
• Моравски стил - појасеви камена и опеке са густом клесаном орнаментиком око прозора.

Када ићи

Април-октобар је најблажи; оба су жива манастира и отворена свакодневно, а богослужења имају предност. Ресавска пећина и водопад Лисине су близу Манасије и заједно испуне цео дан. На оба се тражи пристојно одевање.

Практичне напомене

Велики део фреско-сликарства у Манасији је изгубљен, а оно што је остало високо је на зидовима и слабо осветљено, па тражи стрпљење и добро светло. То су живи манастири, а не музеји, са правилима одевања и ограничењима фотографисања. Од Београда су два сата у унутрашњости и за удобан спој треба аутомобил.

У близини

Ресавска пећина и водопад Лисине су крај Манасије; Раваница је јужније, према Ћуприји.