Манастир Љубостиња

Љубостиња је подигнута између 1388. и 1405. године, задужбина кнегиње Милице, удовице кнеза Лазара, која се овде замонашила и око себе окупила удовице властеле; међу њима је била и Јефимија, чија је везена похвала Лазару једно од најранијих дела српске књижевности потписаних женским именом. Црква припада моравској школи, са препознатљивом триконхалном основом, зидањем у појасевима и клесаном декорацијом, а неимар Раде Боровић оставио је своје име уклесано на прагу, што је за то доба необичан потпис. Фреске су делимично сачуване. Манастир је живо сестринство у мирној шумовитој долини са потоком и остаје место одређеног значаја у српском културном памћењу због жена које се за њега везују.

Историја

Кнегиња Милица започела је манастир крајем 1388. године као први женски манастир у Србији, а легенда га смешта на место где је први пут угледала кнеза Лазара, у долини потока Љубостиње и Сушице; потпунији писани извори сачувани су тек од 1780. године.

Извор: Википедија на енглеском, „Ljubostinja“

Најзанимљивије

• Црква моравске школе - триконхална основа са појасевима камена и опеке.
• Клесани портали - украшени довратници и неимаров потпис.
• Сачуване фреске - осликани програм у унутрашњости цркве.
• Живи манастир - заједница која живи у шумовитој долини.

Када ићи

Април-октобар због окружења; црква је отворена целе године. Богослужења имају предност и посета им се прилагођава. Викендом долази више људи из Крушевца и Краљева.

Пре поласка

Црква је мала и посета траје мање од сата. Фреске су делимично очуване и тамне. Тражи се пристојно одевање, а фотографисање унутра по правилу није допуштено. Тумачења је мало, а на енглеском готово ништа.

У близини

Крушевац је на истоку; манастир Каленић је на северу.