Улцињски стари град

Улцињски стари град, познат и као Улцињска тврђава или Каљаја, стоји на малом стеновитом полуострву на Јадрану у центру Улциња, поред градске Мале плаже, а савремени град израстао је изван његових бедема. Подигли су га Илири, а најстарији остаци су Киклопски зид од великих тесаних камених блокова; велике измене унели су Византинци, Срби, Млечани и Османлије, а највећи део данашњих бедема потиче из млетачког доба, које је почело у 15. веку. Унутра су уске, кривудаве средњовековне улице са збијеним каменим кућама на два и три спрата, са ренесансним и барокним детаљима, и османске грађевине попут осмоугаоне барутане. Од средине 17. века Улцињ је био значајна пијаца робова: његови гусари заробљавали су људе, највише из Италије и Далмације, и држали их ради откупа. Градски музеј, основан 1975, своју археолошку збирку чува у Цркви-џамији, подигнутој као црква Свете Марије 1510. и претвореној у џамију 1571, а уметничку галерију у Кули Балшића.

Позадина

Улцињска тврђава, позната и као Стари град Улцињ, а на албанском Kalaja e Ulqinit, древно је утврђење и градска четврт Улциња, коју су Илири подигли на малом полуострву уз залив Пристан на Јадрану; неки сматрају да њен обрис подсећа на насукани брод. Киклопски зид је њен најстарији сачувани део. Током око 25 векова бедеми су често рушени и поново грађени, уз велике измене које су унели Византинци, Срби, Млечани и Османлије, док је савремени град израстао изван њих. У 6. веку град је имао доњу, источну капију, до које се стизало са мора, и горњу, западну, до које се стизало са копна.

Извор: Википедија на енглеском, „Ulcinj Castle“

На шта обратити пажњу

• Бедеми - од илирског Киклопског зида, најстаријег остатка, до млетачких бедема, који чине највећи део онога што данас стоји.
• Музеј - археолошка збирка у Цркви-џамији, са античком грчком и римском керамиком, стаклом и новцем.
• Трг робова - некадашња градска пијаца пред Црквом-џамијом, ограђена луковима, од средине 17. века пијаца робова.
• Кула Балшића - цитадела на највишем платоу, са морем са три стране, данас уметничка галерија и простор за песничке вечери.

Када ићи

Мај-септембар, главна сезона за посетиоце Улциња. Лета су врела и влажна, уз могуће поподневне пљускове с грмљавином, а зиме свеже и веома кишовите; лети се на некадашњем Тргу робова одржава Летња сцена, културно-уметничка манифестација. Пола дана.

Пре поласка

Земљотрес од 15. априла 1979. тешко је оштетио Улцињ, који је обновљен за свега неколико година, а Стари град се обнавља као туристичко средиште. И даље је насељена четврт, са доста ресторана и апартмана, а Палата Венеција, некадашње седиште млетачког управитеља града, и Двори Балшића у њеној близини сада служе за смештај гостију.

У близини

Велика плажа, дуга пешчана плажа, пружа се на југоисток до реке Бојане, преко које је Ада Бојана; ваздушном линијом средина плаже је око 9 км на истоку-југоистоку, а Ада Бојана око 15 км. Шаско језеро, које посећују посматрачи птица, налази се око 12 км на истоку-североистоку, а маслињаци Валданоса, са чесмом Крони и занаве, о којој се у Улцињу најчешће пева, око 4 км на северозападу.