Стари Бар

Стари Бар стоји на стеновитој тераси под Румијом, неколико километара од савремене луке према унутрашњости - опасан град са византијском, млетачком и османском градњом, у коме је живело неколико хиљада људи. Вишенедељно бомбардовање у опсади 1877-1878. године разорило је велики део града, а земљотрес 1979. довршио је посао; становници су се спустили на обалу. Остало је велико поље зидова без кровова, цркве, водовод и цитадела.

Историја

Као Антивари град је у раном средњем веку припадао Византијском царству, око 1040. године дошао је под Стефана Војислава, а Венеција га је држала од 1443. док га Османлије нису заузеле 1571. године. Пошто је земљотрес 1979. године оштетио аквадукт који га је снабдевао водом, стари град је напуштен, а на обали је израстао нови град Бар.

Извор: Википедија на енглеском, „Stari Bar“

На шта обратити пажњу

• Град без кровова - улице и зграде које по тераси стоје као зидови.
• Водовод - лучни довод воде до града.
• Цркве - остаци неколико средњовековних цркава унутар бедема.
• Цитадела - утврђени горњи део са погледом до обале.

Када ићи

Април-јун и септембар-октобар су најугоднији; место је изложено, а лето врло вруће. Јутра су најбоља. Отворено је свакодневно.

Практичне напомене

Хлада готово да нема и летње посете су мучне. Рушевине су простране и обилазак траје дуже него што се очекује. Тумачења је мало.

У близини

Стара маслина је надомак, а Бар је на обали.