Пљевља

Пљевља на крајњем северу израсла су као османска трговачка варош на путу између Дубровника и Цариграда, и из тог доба сачуване су две грађевине: Хусеин-пашина џамија из 1569. године, чији је минарет од око четрдесет два метра највиши у земљи, а чија библиотека чува илуминирани Куран, и манастир Свете Тројице, основан у истом веку, са богатом збирком икона и рукописа. Римска некропола у Коминима дала је стакло које се данас чува у градском музеју.

Позадина

Пљевља леже уз реку Ћехотину на 770 метара надморске висине, а у средњем веку налазила су се на раскршћу трговачких путева који су повезивали приморје са унутрашњошћу Балкана. Први трагови људи у овом крају потичу из времена између 50.000 и 40.000 године пре нове ере, а долина Ћехотине била је насељена најкасније 30.000 године пре нове ере. Два велика налазишта, Малишина стијена и Медена стијена, дала су око 10.000 камених оруђа и оружја из 12.000-8.000 године пре нове ере. Међу налазима из некрополе Комини који се чувају у Завичајном музеју Пљевља су дијатрета, стаклени пехар у облику кавеза, и стаклена ваза украшена нитима плавог стакла. Општина обухвата 1.346 квадратних километара и 2023. године имала је 24.134 становника.

Извор: Википедија на енглеском, „Pljevlja“

На шта обратити пажњу

• Хусеин-пашина џамија - џамија из 1569. године са највишим минаретом у земљи и рукописном библиотеком.
• Манастир Свете Тројице - манастир из шеснаестог века са иконама и рукописима.
• Стакло из Комина - римско стакло са некрополе, у градском музеју.
• Градски музеј - завичајна збирка о историји краја.

Када ићи

Мај-октобар је најугоднији; зиме су овде хладне и снежне. Џамија и манастир раде дневно, ван богослужења. Јутра су најбоља.

Практичне напомене

Градом владају рудник угља и термоелектрана, а квалитет ваздуха је зими лош. Осим тога, за посетиоце нема много тога. Од остатка земље је далеко.

У близини

Ђаловића пећина је на југоистоку, а кањон Таре на југу.