Биоградска гора

Биоградска гора чува једну од последњих већих нетакнутих прашума у Европи - састојину коју никада нису секли зато што ју је књаз у деветнаестом веку прогласио заштићеном, чиме је постала једно од најранијих заштићених подручја на свету. У њеном срцу лежи Биоградско језеро, ледничко око опасано лаком кружном стазом по дрвеним подовима, а око њега буква, јела и јавор, од којих су неки стари вековима и огромни. Стазе се са језера пењу у Бјеласицу, поред катуна и других мањих ледничких језера, а цео парк је довољно збијен да се обиђе без озбиљних припрема.

Историја

Године 1878. народ из Мораче и Роваца поклонио је део шуме црногорском владару Николи I, и она је заштићена као „Браник краља Николе“. Проглашена је националним парком 1952. године, а Унеско ју је 1977. године уврстио у програм „Човек и биосфера“.

Извор: Википедија на енглеском, „Biogradska Gora“

Најзанимљивије

• Биоградско језеро - равна кружна стаза око ледничке воде.
• Прашума - вековне букве и јеле уз обалне стазе.
• Стазе по Бјеласици - успони до катуна и виших језера.
• Јесења боја - букова шума у октобру.

Када ићи

Мај-октобар је приступачна сезона, са пољским цвећем у рано лето и изванредном буковом бојом у октобру. Зима доноси снег и пут до језера се често затвара; оближњи Колашин тада постаје полазиште за скијање.

Практичне напомене

Кружна стаза око језера кратка је и летњим викендима пуна једнодневних гостију и чамаца на весла - шумска тишина се враћа петнаест минута уз било коју успонску стазу. Садржаји су основни: мали ресторан, бунгалови и камп код језера. Парк је мали у поређењу са Дурмитором и најбоље служи као полудневно застајање на путу ка северу, а не као одредиште за себе.

У близини

Колашин, кањон Таре и Дурмитор даље на северозападу.